Ovo mi je prvi blog. Tek treba da vezbam i savladam najosnovnije sto se pisanja tice. Mislila sam da ga necu nikad ni otvoriti ali vreme je da i drugima pruzim mogucnost da kod mene napisu svoje misljenje. Vec dugo citam i komentarisem druge blogove. U prvom postu osvrt na pricu koja me pre nekoliko godina ljudski potresla. Juce sam ponovo naisla na nju. Zelja mi je da je i vi procitate i dozivite kao sto sam je ja dozivela. I vi, a i ti, jedina moja ljubavi
Iz pera istog autora su i razmisljanja o stvarima koje nisu mogle da budu drugacije.
Za danas toliko. Narednog puta, drugi bloger i njegova prica.
I tako sve dok ne pocnem da pricam moju pricu.
2 коментара:
Hvala ti, Slavice. :o)))
Nadam se da ću uživati kad počneš da pričaš priču.
@ atajlo: Hvala i tebi. Puno stvari mi je nejasno kod blogger interfejsa, kontaktirala sam pomoc i sad cekam dalja upustva. Citamo se. :))
Jos jednom bi htela da te zamolim da ne smatras moj komentar zlobnim na tvojoj predposlednjoj prici. Ponekad su mi reci brze od mozga. :(
Постави коментар